Domaćine, zamisli jamu sa užarenim ugljevljem, dublju od čovekove visine, punu užarenog ugljevlja, iz koje se dižu plamen i dim. A onda i čoveka koji želi da živi i ne želi da umre, želi zadovoljstvo i uzmiče od bola, pa ga dva snažna čoveka zgrabe za obe ruke i odvuku do one jame. Šta misliš, domaćine? Hoće li onaj čovek pokušavati nekako da im se otrgne?„ „Hoće. A zašto? Taj čovek zna: ako upadne u tu jamu, to će mu doneti smrt ili veliku patnju.„ „Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja: ’Blaženi je zadovoljstva čula uporedio sa jamom punom užarenog ugljevlja; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’ Sagledavši to onako kako zaista jeste, s pravom mudrošću… vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka. Domaćine, zamisli čoveka koji sanja o divnim parkovima, divnim šumarcima, divnim livadama i divnim jezerima, a kad se probudi ničega od toga nema. Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja: ’Blaženi je zadovoljstva čula uporedio sa snom; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’ Sagledavši to onako kako zaista jeste, s pravom mudrošću… vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.