„Tako, Sandaka, neki učitelj tvrdi da je sveznajući i svevideći, ima potpuno znanje i viđenje ovako: ’Bilo da hodam ili stojim, spavam ili sam budan, znanje i viđenje su kontinuirano, bez prekida u meni.’ On uđe u praznu kuću, ne dobije bilo kakvu hranu, pas ga ugrize, naiđe na divljeg slona, divljeg konja, divljeg bika, pita ženu ili muškarca za ime i iz kojeg su klana, pita za naziv sela ili varoši i kako da tamo stigne. Kad ga pitaju ’Kako mu se to dogodi?’ on odgovara: ’Morao sam da uđem u praznu kuću i zato sam ušao u nju. Morao sam da ne dobijem hranu i zato je nisam dobio. Morao je da me ujede pas i zato me je ujeo. Morao sam da naiđem na divljeg slona, divljeg konja, divljeg bika i zato sam na njih naišao. Morao sam da pitam ženu ili muškarca za ime i iz kojeg su klana i zato sam ih pitao. Morao sam da pitam za naziv sela ili varoši i kako da tamo stignem i zato sam pitao.’ O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovaj dobri učitelj tvrdi da je sveznajući i svevideći, ima potpuno znanje i viđenje…