Monasi, ne kažem da se krajnje znanje stiče odjednom. Naprotiv, krajnje znanje stiče se postupnim vežbanjem, postupnom praksom, postupnim napredovanjem. A kakvi su postupno vežbanje, postupna praksa, postupno napredovanje? Tako onaj ko ima veru (u učitelja), ide da ga poseti; kada dođe, pokloni mu se; kad se pokloni, pažljivo sluša; onaj ko pažljivo sluša, čuje Dhammu; pošto je čuo Dhammu, zapamti je; pošto je zapamtio Dhammu, istražuje smisao učenja koje je zapamtio; kad je istražio smisao, prihvata u načelu to učenje; kad ga je prihvatio u načelu, u njemu se rađa žar; kada se u njemu rodi žar, prione na posao; pošto je prionuo na posao, rasporedi snagu; pošto je rasporedio snagu, nastoji; pošto je odlučan u nastojanju, neposredno doseže krajnju istinu i vidi je zahvaljujući sopstvenoj mudrosti. Nije bilo takve vere, monasi, i nije bilo takve posete, nije bilo takvog klanjanja, nije bilo takvog pažljivog slušanja, nije bilo tako saslušane Dhamme, nije bilo takvog zapamćivanja, nije bilo takvog istraživanja, nije bilo ni takvog prihvatanja u načelu, nije bilo takvog žara, nije bilo ni takvog kretanja na posao, nije bilo takvog raspoređivanja snage, nije bilo takvog istrajavanja. Monasi, izgubili ste svoj put; monasi, praktikovali ste pogrešan put. Koliko li ste se samo udaljili, vi zavedeni ljudi, od ove Dhamme i prakse!