Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Anguttarāpana, kraj grada po imenu Āpaṇa. Jednoga jutra Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Āpaṇe da prosi hranu. Kad je prošao Āpaṇu i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on do jednog gaja da tamo provede ostatak dana. Kad je zašao u gaj, sede u podnožje nekog drveta. A kućedomaćin Potaliya je šetao i lutao unaokolo da protegne noge, svečano obučen, sa suncobranom i u kitnjastim sandalama, te se zaputi u isti taj gaj. Pošto se u njemu obreo, dođe do Blaženoga i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stade sa strane. A Blaženi mu se obrati: „Ima mesta, domaćine, slobodno sedi gde želiš.”